Biljka Kafe - Gde je sve počelo! | Svet Kafe - Izdanje Br.2

Istorija biljke kafe je bogata i isprepletena sa kulturnim i društvenim tkivom različitih društava tokom vekova!

Prema popularnoj legendi, otkriće kafe se pripisuje etiopskom pastiru koza po imenu Kaldi u 9. veku. Kaldi je primetio da su njegove koze postale neobično energične nakon što su jele bobice sa određene biljke. Radoznao o ovom fenomenu, sam je probao bobice i doživeo povećanu budnost.

Kaldi je svoje otkriće podelio sa lokalnim manastirom, gde su monasi koristili bobice da naprave piće koje im je pomoglo da ostanu budni tokom dugih molitvenih sesija.

Saznanje o energičnim efektima kafe ubrzo se proširilo na arapski svet. Do 15. veka uzgoj kafe i trgovina postali su dobro uspostavljeni na Arapskom poluostrvu. Kafe kuće, zvane kahveh khaneh, počele su da se pojavljuju u gradovima poput Meke, gde su se ljudi okupljali da se druže, razgovaraju o politici i uživaju u novootkrivenom napitku. Kafa je postala povezana sa intelektualnim i duhovnim potragama.

 

Dolazak u Evropu...

Kafa je prvi put stigla u Evropu kroz Otomansko carstvo u 16. veku, a prva kafeterija u Konstantinopolju (današnji Istanbul) otvorena je 1554. Kafa je postala sastavni deo osmanskog društvenog i kulturnog života, sa složenim ceremonijama kafe i tradicijama koje su se vremenom razvijale. Osmanski uticaj na kulturu kafe proširio se na Evropu, posebno tokom perioda otomanske ekspanzije na istočnu Evropu.

U ostatak Evrope Kafa je stigla u 17. veku, sa prvom kafeterijom koja je otvorena u Veneciji 1645. Osnivanje kafeterija brzo se proširilo širom kontinenta, postajući poznati kao centri za društvenu interakciju, intelektualni diskurs i poslovne odnose. Živa i stimulativna atmosfera ovih kafića donela im je nadimak „univerziteti za peni“, jer su posetioci mogli da steknu znanje kroz razgovore po ceni šoljice kafe.

Prepoznajući ekonomski potencijal kafe, evropske kolonijalne sile nastojale su da osnuju plantaže kafe u svojim prekomorskim kolonijama. Uzgoj kafe se proširio na regione sa pogodnom klimom, kao što su Karibi, Centralna i Južna Amerika, Jugoistočna Azija i Afrika. Holanđani su bili ključni u uvođenju kafe na Javu (Indonezija), dok su Francuzi imali značajnu ulogu na Karibima.

 

A sada, idemo do Amerike...

Kafa je našla plodno tlo u Americi, posebno u zemljama poput Brazila i Kolumbije. U 19. veku Brazil je postao vodeći svetski proizvođač kafe, a plantaže kafe su imale ključnu ulogu u oblikovanju ekonomije zemlje. Jedinstvena klima i nadmorska visina regiona poput kolumbijskog pojasa kafe doprineli su razvoju visokokvalitetnih zrna arabike.

Uzgoj kafe se suočio sa izazovima kao što su bolesti useva, politička previranja i nestabilnost  tržišnih cena. Kao odgovor, inovacije u tehnikama uzgoja, metodama obrade i razvoju sorti otpornih na bolesti, pomogli su industriji kafe da se prilagodi i napreduje.

Vremenom su se pojavile različite sorte kafe usled prirodnih mutacija, selektivnog uzgoja i namerne hibridizacije. Značajni primeri su Tipica, Bourbon i Geisha. Svaka sorta ima svoj profil ukusa, uslove uzgoja i otpornost na bolesti. Uzgoj i uvažavanje ovih sorti doprinosi raznolikosti i složenosti moderne industrije kafe.

 

Uticaj širom sveta...

Kafa je ostavila neizbrisiv trag u kulturama širom sveta. Rituali oko konzumiranja kafe, od japanske ceremonije čaja do italijanske tradicije espresa, odražavaju kulturni značaj ovog napitka. Kafa je inspirisala umetnost, književnost i muziku, postajući simbol društvene interakcije, kreativnosti i kontemplacije.

U kontekstu kolonijalizma, kafa je igrala ulogu u potrazi za nezavisnošću u raznim zemljama. Plantaže kafe često su postajale simboli ekonomske moći, a kontrola nad proizvodnjom kafe podstakla je borbu za nezavisnost. U zemljama poput Haitija, borba za slobodu od kolonijalne vladavine bila je isprepletena sa željom da se kontroliše unosna trgovina kafom.

 

Ulazak u moderno doba...

19. i 20. vek su bili svedoci industrijalizacije proizvodnje kafe. Inovacije kao što su pronalazak aparata za espreso u 19. veku i razvoj tehnologije sušenja zamrzavanjem u 20. veku revolucionisale su industriju kafe. Ovaj napredak učinio je kafu dostupnijom i doprineo širenju kulture kafe na globalnom nivou.

Poslednjih decenija sve je veći naglasak na fer trgovini i održivosti u industriji kafe. Organizacije i sertifikati imaju za cilj da obezbede da uzgajivači kafe primaju poštene plate, a ekološki prihvatljive prakse da se primenjuju u uzgoju. Ovaj pokret odražava širu globalnu svest o društvenom i ekološkom uticaju proizvodnje kafe.

Kafa ostaje sastavni deo svakodnevnog života miliona ljudi širom sveta. U 21. veku je došlo do porasta kulture specijaliteta kafe, sa povećanim fokusom na jedinstvene ukuse različitih sorti i porekla kafe. Kafa i dalje ostaje napitak koji okuplja ljude, bilo u lokalnim kafićima, međunarodnim lancima ili kod kuće uz različite metode kuvanja.

 

Ukratko, istorija biljke kafe je složena tapiserija istkana nitima otkrića, trgovine, kolonijalizma, kulturne razmene i društvenih revolucija. Od svog skromnog porekla u Etiopiji do svoje globalne sveprisutnosti danas, biljka kafe nastavlja da se oblikuje i oblikuje zamršeno tkivo ljudske istorije i kulture.